Obe­ća­njem iz Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci da će umje­sto ru­pa do­bi­ti as­falt ne mo­že se pla­ti­ti oprav­ka na vo­zi­lu kod vul­ka­ni­za­ra i auto­me­ha­ni­ča­ra, sli­ko­vi­to ob­ja­šnja­va­ju svo­ju si­tu­a­ci­ju sta­nov­ni­ci jed­nog di­je­la Ba­li­ja­ča. Ne mo­gu se ka­žu, po­hva­li­ti ni kva­li­tet­nom is­po­ru­kom stru­je i vo­de dok ulič­nu ra­svje­tu i kon­tej­ne­re uop­šte ne­ma­ju.
Sta­nov­ni­ci ovog di­je­la Ba­li­ja­ča sa­mi su se ne­ko­li­ko pu­ta or­ga­ni­zo­va­li da bi put do­ve­li do pri­stoj­nog sta­nja. Me­đu­tim, sma­tra­ju da vi­še to ne mo­gu da ra­de i da bi GO Go­lu­bov­ci i Pu­te­vi tre­ba­lo da za­vr­še po­sao.
-Put nam je u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju. Na­si­pa­le su ga kom­ši­je da bi ga ko­li­ko to­li­ko upri­sto­ji­li da mo­že­mo pro­la­zi­ti. Ni­ko dru­gi ne­će da nam iza­đe u su­sret. Je­di­no je ova uli­ca osta­la ne­as­fal­ti­ra­na i kri­vo nam je zbog to­ga, a i ne ra­zu­mi­je­mo što je pro­blem da nas pre­ska­ču. Na­da­mo se da će je as­falti­ra­ti u iz­bor­noj go­di­ni – re­kla je Bo­ja­na Ma­slo­va­rić, mje­štan­ka.
Ma­slo­va­rić is­ti­če da u uli­ci ne po­sto­ji ni ra­svje­ta.
-Pot­pu­no je neo­svi­je­tlje­na i ni naj­ma­nje ni­je pri­jat­no pro­la­zi­ti njom. Dje­cu smo pri­mo­ra­ni da pra­ti­mo. O stru­ji bo­lje da ne go­vo­ri­mo. Ja­ko je lo­ša, je­dva da svi­je­tlo ima­mo. Pla­ća­mo evrop­sku stru­ju, a si­ja­li­ca je­dva da ra­di. Kad je u pi­ta­nju vo­da snab­di­je­va­mo se sa grad­skog vo­do­vo­da, ali je pri­ti­sak loš, jer je po­če­lo za­li­va­nje. Jed­no­stav­no osnov­nih uslo­va za ži­vot ne­ma­mo. Mo­ra­ju vo­di­ti ra­ču­na o to­me čel­ni­ci Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci. Ne zna­mo ko­me da se obra­ti­mo i iz­ne­se­mo svo­je pro­ble­me. Tre­ba­lo bi da je to GO Go­lu­bov­ci, ali od njih sa­mo do­bi­ja­mo obe­ća­nja i nišp­ta vi­še. Iz­gle­da da ima­ju dru­ge pri­o­ri­te­te – is­ti­če Ma­slo­va­rić.
Da su se ne­ko­li­ko pu­ta or­ga­ni­zo­va­li mje­šta­ni i sa­mi na­si­pa­li put pri­ča Mi­jat To­mić.
-Bi­li smo pri­mo­ra­ni da sku­plja­mo no­vac i ku­pu­je­mo šlju­nak da bi iz­rav­na­li put da mo­že­mo da pro­la­zi­mo. To­li­ke su ru­pe bi­le da se je­dva pro­la­zi­lo. Pra­ši­na se po­di­že, uni­šta­va­ju se vo­zi­la, o to­me ne­ko mo­ra da vo­di ra­ču­na. Ne mo­že­mo se ni stur­jom po­hva­li­ti i tu bi elek­tri­ča­ri ima­li po­sla. Kon­tej­ne­ri su u dru­goj uli­ci pa mo­ra­mo da­le­ko ići da bi ba­ci­li sme­će. Ni­ka­kvih uslo­va ov­dje ne­ma­mo – ka­že To­mić.
I nje­gov kom­ši­ja Ar­tur Đi­no­vić sma­tra da se pod hit­no mo­ra as­fal­ti­ra­ti je­di­na ne­as­fal­ti­ra­na uli­ca u Ba­li­ja­ča­ma.
-Pro­la­zi­ti se vi­še ne mo­že uli­com. Pod hit­no se mo­ra re­a­go­va­ti i as­fal­ti­ra­ti put. Ra­di­li su to mje­šta­ni ne­ko­li­ko pu­ta o svom tro­šku, ali as­fal­tom ga mo­ra­ju pre­svu­ći nad­le­žne slu­žbe. Ni vo­da ni stru­ja ni­je­su na za­vid­nom ni­vou, pa ne bi bi­lo na od­met da se sve to ne­ka­ko ura­di – ka­zao je Đi­no­vić. A.D.